Gledanje TED govora je jedan od mojih hobija. Ono što me je privuklo ovim govorima je ideja da
glas “ljudi iz naroda” može dobiti priliku da ga čuju ljudi
širom sveta, ako je zaista vredan pažnje i širenja. Da biste bili
govornik na TED-u ili nekom od TEDx-a ne morate biti doktor nauka i
imati višedecenijsko iskustvo u nekoj oblasti kako biste dobili
priliku da svoju ideju podelite sa drugima. Dovoljno je samo da ideja
bude ona prava...
Pre par dana, tačnije 5. aprila, u Berlinu je održan
TEDxChange. Ova konferencija je bila posvećena globalnim
zdravstvenim problemima, ali se govorilo i o održivom razvoju.
Pokrovitelj ovog događaja je bila Fondacija Bil & Melinda Gejts.
Nisam imala priliku da prisustvujem ovom događaju u Berlinu, ali sam
prisustvovala direktnom prenosu ovog događaja u prostorijama
International school of Belgrade, koja je organizovala
TEDxISBChange.
TEDxChange je svetu predstavio pet govornika: Sven
Giegold, Jeff Chapin, Theo Sowa, Baaba Maal i Melinda Gates. Pored
govornika svetu je prezentovana i akcija dece volontera u Indiji koja
se bore protiv dečje paralize, tako što su se organizovali da
informišu i edukuju roditelje dece u svojim naseljima o neophodnosti
vakcinacije.Voditelj konferencije je bio Chris Anderson. Svi
govornici su bili sjajni. Meni su tri govora veoma privukla pažnju,
pored ove priče o deci iz Indije, tako da ću se potruditi da
prenesem svoje utiske.
Sven Giegold je član Evropskog
parlamenta i jedan od osnivača Attac Germany. Veći deo svoje
karijere posvetio je pitanjima razvoja industrije obnovljivljivih
izvora energije, ekologije i globalizacije. Preko 15 godina je bio
volonter Pokreta mladih za očuvanje životne sredine. Danas je jedan
od predstavnika organizacije Friends of the Earth Germany. Svenov
govor na TEDxChange je bio posvećen izgradnji i razvoju industrije
obnovljivih izvora energije i isticanju njene prednosti u odnosu na
nuklearnu energiju i korišćenje fosilnih goriva. Prva činjenica
koju je istakao u korist razvoja industrije obnovljivih izvora
energije je ta da se cena sirove nafte tokom prošle godine
udvostručila i da ne treba zaboraviti koliko cena hrane zavisi od
cene goriva. Prema njegovim rečima nema nade da se na globalnom
nivou smanji siromaštvo dok se ne prekine naša zavisnost od nafte.
Obnovljivi izvori energije jesu dragoceni, ali je za njihovo
korišćenje neophodna izgradnja adekvatne infrastrukture. Zemlje u
razvoju, s obzirom na nedovoljno izgrađenu infrastrukturu, su bile
dobar poligon da se na njihovoj teritoriji izgradi odgovarajuća
mreža s ciljem korišćenja obnovljivih izvora energije. Međutim,
razvijene zemlje Zapada su se suočile sa velikim problemom, jer
mahom koriste nuklearnu energiju i imaju malo slobodnog zemljišta za
ovakve poduhvate. One ne mogu tek tako da zamene postojeću
infrastrukturu totalno novom mrežom. U Nemačkoj je Globalni pokret
za održivi razvoj nastao iz Antinuklearnog pokreta. Do sada se ovom
pokretu pridružilo 7 miliona ljudi. Zanimljivo je da Nemačka (zbog
svog geografskog i klimatskog položaja) nema mnogo prirodnih
potencijala da koristi snagu vetra i sunca. Međutim, “zelena
industrija” zapošljava više od milion ljudi.
Dok
sam slušala ovaj govor nisam mogla da ne postavim sebi pitanje kako
je moguće da zemlja poput Nemačke sa znatno manjim prirodnim
bogatstvima postavi “na noge” ovu vrstu industrije, a da Srbija
koja ima popriličan potencijal sedi skrštenih ruku? Znam da će
mnogi reći da je izgradnje te mreže skupa i da nemamo para, ali to
nije istina. Ovaj govornik je rekao da je izgradnja ove mreže
jeftina, s obzirom na brzinu povratka investicije.
Theo Sowa
je nezavisna savetnica, specijalista u oblasti društvenog razvoja na
međunarodnom nivou. Bavi se pravima i zaštitom dece u mirnodopskim
uslovima, ali i u konfliktnim situacijama. Trenutno je CEO African
Women's Development Fund.
Rođena je u Gani. Do sada je živela i radila u SAD, mnogim afričkim
i evropskim zemljama. Njen posao uključuje savetodavnu ulogu i
saradnju sa afričkim i ostalim međunarodnim organizacijama i
liderima, koji se bave pravima žena i dece. Meni je ova priča bila
veoma zanimljiva. Smatram je veoma poučnom. Theo je govorila o
sudbinama žena koje žive na afričkom kontinentu. O njihovim
sudbinama, koje privlače oči javnosti mnogih zemalja širom sveta.
O pravima tih žena se mnogo diskutuje, ali kako Theo primećuje te
žene se ne pozivaju da učestvuju u tim diskusijama i da na licu
mesta iznesu svoja mišljenja i stavove. Kako biste se vi osećali da
neko raspravlja o vašim pravima, a da vas ne pita za mišljenje i da
ne traži vaše učešće u diskusiji? U Africi postoje mnoge
organizacije na čijem čelu su žene, koje se bave ovom tematikom,
ali one ne mogu da predstavljati glas svih žena Afrike. Nije fer to
što se od njih traže mišljenja, širom sveta, o temama za koje
nisu stručne, a one žene u Africi koje bi mogle adekvatno da
odgovre na ta pitanja ostaju nevidljive. Priču o sudbinama afričkih
žena najbolje je iznela dobitnica Nobelove nagrade za mir Leymah Gbowee. Afrika
se i dan danas suočava sa visokom stopom smrtnosti žena na
porođaju! Živimo u 21. veku, a dopuštamo da žene i dalje umiru na
porođaju zbog nepostojanja bolnica, lekara, higijenskih uslova gde
se obavljaju porođaji... Theo je, takođe, ispričala priču o
ženama koje su svojim ličnim zalaganjem mnogo doprinele poboljšanju
položaja i uslova života žena u Africi, ali se njihov glas i borba
nisu čuli. Ostale su nevidljive!!! Navela je sudbinu Felisije, čija
je ćerka umrla na porođaju. Nakon ćerkine smrti Felisija je svoj
život posvetila humanitarnom radu. Ona edukuje buduće majke šta
treba da rade pre, za vreme i nakon porođaja kako bi i one i njihove
bebe preživele porođaj. Pored Felisijine borbe Theo je navela još
par primera borbe i snage ovih žena čije priče su vredne širenja,
ali koje svet ne čuje. Ove žene menjaju svet. Ako zaista želimo da
vidimo celokupnu sliku ovog problema, onda treba da pomognemo da se
čuje glas tih žena. One su vesnici pozitivnih promena u Africi i
zbog toga ih je neophodno podržati i širiti dalje njihove ideje.
Melinda Gates se
nakon napuštanja kompanije Microsoft posvetila humanitarnom radu.
Ona je na ovogodišnjoj TEDxChange konferenciji pričala o
kontracepciji, kontraverzama koje je prate, dostupnosti iste širokim
masama... Polazište njenog izlaganja je bilo da svaki par IMA PRAVO
da odlučuje da li će i kada imati decu. Kontracepcija je najbolji
način ostvarivanja ovog prava. Međutim, mnogi ljudi pod
kontracepcijom smatraju abortus. Što je naravno pogrešno.
Kontracepcija, kao sredstvo za kontrolu veličine populacije, je i
dan danas tabu tema i o njoj se ne raspravlja. Ona je skinuta sa
liste globalnih problema. O njoj se ne polemiše, jer samo njeno
pominjanje predstavlja kontraverzu. Melinda ovu temu smatra jako
bitnom, naročito kad govorimo o politici planiranja porodice. Žene
nisu “mašine za rađanje”, već ljudska bića, koja imaju pravo
da odlučuju šta će da rade sa svojim telom, tj. kada će postati
majke. Ako poštujemo ljudska prava, onda im se puko stvaranje novih
života ne sme nametati. Treba im ostaviti mogućnost izbora da sa
svojim partnerima planiraju kada će postati roditelji.
Za
kraj ovog teksta o TEDxChange događaju, koji je inspirisao mnoge
ljude širom sveta, ostavila sam priču o indijskoj deci koja su
svojim angažovanjem spasila živote mnogih beba u Kalkuti. Ovu priču
morate pogledati, jer se njena veličina ne može tako lako opisati.
Sigurna sam da vas neće ostaviti ravnodušnima. Znam da mene nije.
