Friday, 22 November 2013

EY Program Budućih Lidera 2013 – Business Case Competition

EY Program Budućih Lidera 2013 – Business Case Competition
EY Program Budućih Lidera 2013 – Business Case Competition
Razvoj i ulaganje u mlade i talentovane ljude su ključni prioriteti uspešne i profesionalne kompanije. Kompanija EY kroz liderstvo, timski rad, kontinuirano usavršavanje i ulaganje u ljudski potencijal, može da se pohvali izuzetnom saradnjom koju ostvaruje sa obrazovnim institucijama, nevladinim sektorom, drugim kompanijama… Njihov pristup korporativnoj odgovornosti obuhvata i različite angažmane u zajednici, zaštitu životne sredine, podršku obrazovanju i preduzetništvu. Zbog toga je EY na listi 100 najznačajnijih kompanija u oblasti društvene odgovornosti, na globalnom nivou.

Ovaj tekst je namenjen prvenstveno studentima, koji su na početku svoje karijere, a odnosi se na jednodnevno takmičenje u okviru EY Programa budućih lidera 2013, koje smatram vrednim pažnje i šansom za svakog vrednog i talentovanog studenta. Program takmičenja podrazumeva jednodnevno rešavanje studije slučaja za sve studente Ekonomskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje se održava 6. decembra 2013. godine, a prijavljivanje timova traje do 27. novembra, u 17h. Svi zainteresovani studenti pomenutih fakulteta bi trebali da formiraju timove od po tri člana i da pošalju svoje biografije i motivaciono pismo (na srpskom ili engleskom jeziku) na adresu hr.serbia@rs.ey.com, najkasnije do 27. novembra. Prijavljeni timovi će biti obavešteni o statusu svoje prijave 28. novembra.

Pobednički tim takmičenja, osim titule EY budućih lidera, dobiće priliku obavljanja dvomesečne prakse u kompaniji EY Beograd, u odeljenju prema svom izboru.

Za sve koji žele da saznaju nešto više o ovoj kompaniji, potrebne informacije mogu potražiti na sajtu ili FB stranici kompanije.

Studiju slučaja, koja će se rešavati na takmičenju, možete preuzeti ovde.

Wednesday, 1 May 2013

Završen 6. Međunarodni festival dugometražnog dokumentarnog filma BELDOCS

Završen 6. Međunarodni festival dugometražnog dokumentarnog filma BELDOCS
Scena iz filma Dragan Wende - West Berlin


Sinoć je pred punom salom Doma Omladine završen 6. Međunarodni festival dokmentarnog filma BELDOCS. Nakon projekcije filma "Zemlja trubača", čiji je scenarista Adam Pogof ujedno i gost festivala, dodeljene su nagrade naboljim filmovima.

Žiri BELDOCS-a u sastavu: Miroljub Vučković, član Evropske filmske akademije, umetnički direktor Filmskog centra Srbije i višegodišnji programski direktor FESTa, Lejla Dedić, dugogodišnja novinarka u BBC World Service i producent dokumentarnih filmova na Al Jazeera Balkans, kao i Dušan Šaponja i Dušan Čavić, televizijski voditelji i autori prošlogodišnjeg najboljeg fima na festivalu, jednoglasno su izdvojili film "Anplagd" Mladena Kovačevića kao autentičan model savremenog izraza u dokumenatnom filmu, oslobođen i kreativan, film koji razgaljuje i nadahnjuje, film koji pokazuje da, pored svih umeća postoji jos neka veština koja nije osvojena.

Film "Anplagd" je osvojio nagradu za Najbolji dokumentarni film u srpskoj takmičarskoj selekciji zbog, kako se navodi u obrazloženju, ležernosti koja je posledica odgovornosti, vizulenog bogatstva koje je posledica svesne odluke, talenta i umeća da se nešto obično, skoro ništa, predstavi kao kompletan univerzum, zbog prepoznavanja i potvrđivanja da veštine običnih ljudi mogu da zadive i nadahnu na isti način kao i priče o antičkim herojima ili herojima našeg vremena.

Svakako da namera Mladena Kovačevića nije bila da banalizuje svakodnevicu, njegovo nastojanje bilo je da svojim pogledom iz stvarnosti izdvoji neke elemente i predstavi ih kao zagonetku koja i dok skriva, razotkriva.

Žiri je odao priznanje rediteljima filma "Dragan Wende - West Berlin", Draganu von Petrovicu, Leni Müller i dodelio Specijalno priznanje koreditelju Vuku Maksimoviču, centru kristalizacije ovog vibrantnog porterta junaka našeg doba, u kome se prepliću, upoređuju, nadigravaju i zajednički postoje dva junaka u fokusu kamere autora filma Dragan Wende.

U obrazloženju žirija ističe se da bi nam bez Vuka Maksimoviča portret Dragana Wende bio dostupan kao i druga strana Meseca.

Žiri je dodelio Specijalno priznanje Valentini Delić i Radio Televiziji Srbije za film "Glas iz Beograda" za dostojanstven i uznemirujući potret Ljubiše Rajića, za jedinstven način prestavljanja duboke, stvaralačke, jednostavne i odogovne ličnosti.

FIPRESCI žiri u sastavu: Radmila Đurica, slobodni novinar, član UNS i Međunarodnog udruženja filmskih kritičara FIPRESCI, Vladan Petković, novinar, filmski kritičar, prevodilac i programski savetnik različitih festivala i distributerskih kuća, i Greg de Kuir, selektor Alternative Film/Video i glavni urednik NECSUS – Evropskog časopisa za studije medija. Nagradu za najbolji film festivala dodelili su filmu "Čin ubistva", autora Džošue Openhajmera koji je ujedno bio i gost ovogodišnjeg BELDOCS-a. U obrazloženju žirija navodi se da je ovaj dokumentarac jedan od zaista retkih monumentalnih filmova koji će biti dugo upamćeni.

"Čin ubistva" je jedinstven film koji užasava, iznenađuje, navodi na smeh, plač i razmišljanje o samoj prirodi ljudskosti. Virtuozno je režiran i spaja čudesno nadrealne trenutke sa slojevitim metanarativom koji govori o stvaranju i percepciji filma na izuzetno dubok način. Ovaj film potvrđuje snagu i značaj dokumentarizma. Nagrada za najbolji film festivala stoga je dodeljena Džošui Openhajmeru.

Nagrada FIPRESCI je dodeljena filmu "Hari Din Stenton: Delimično fikcija" rediteljke Sofi Iber uz obrazloženje da ovaj film predstavlja prelep i upečatljiv portret umetnika koji je proveo u senci najveći deo svoje karijere. U njemu su majstorski kombinovani atmosferičan i snoliki vizuelni stil i besprekorna montaža inserata iz mnogobrojnih nezaboravnih filmskih uloga njegovog junaka.

Thursday, 25 April 2013

Intervju sa Mladenom Vušurovićem, direktorom festivala BELDOCS

Intervju sa Mladenom Vušurovićem, direktorom festivala BELDOCS
Intervju sa Mladenom Vušurovićem, direktorom festivala BELDOCS


Na predstojećem Medjunarodom festivalu dugometražnog filma BELDOCS koji će se održati od 26. do 30. aprila biće prikazano ukupno 40 filmova podeljenih u 5 kategorija. Tokom proteklih nekoliko godina, BELDOCS je postao značajan festival u okviru kojeg ovdašnji, ali i svetski autori prikazuju svoja ostvarenja. O nastanku i razvoju festivala razgovaralo se sa direktorom festivala Mladenom Vušurovićem koji ponosno govori o svojoj inspiraciji za pokretanje ove značajane kulturne manifestacije.

Kako ste došli do ideje, odnosno šta vas je inspirisalo, da pokrenete BELDOCS festival?
- Inspiraciju za osnivanje festivala pronašao sam u sjajnim filmovima koje sam 2007. godine gledao na festivalu u švajcarskom gradu Nyonu, gde sam se našao spletom čudnih okolnosti. Još u predškolskom uzrastu film me privlačio, tako da me je ponovni susret sa dugometražnim dokumentarnim filmom vratio svom biću i želeo sam taj doživljaj da podelim sa auditorijumom u gradu u kome živim. Zatim, ovde se niko nije bavio dugometražnom dokumentaristikom, koja je u ekspaniziji širom sveta. Ideja je bila podržana od ljudi koji su se bavili dokumentarnim filmom koje sam susretao na međunarodnim festivalima. Dokumentarac se bavi ljudskom bliskošću, i trezvenošću, pa mi je ideja osnivanja festivala bila osnovana.

Kao direktor festivala imate brojne uloge prilikom organizacije. Možete li nam reći nešto više o tome koje su tačno vaše uloge u organizaciji?
- Najpre sam se više bavio programom i selekcijom filmova ali kako postajemo sve ozbiljniji festival, ovo je već 6. godina, više se bavim menadžerstvom, na moju veliku žalost i razočarenje. Pobegao sam iz bankarske profesije, da ne bih morao da nosim odelo svaki dan na poslu, ali me je izgleda sačekalo, pa sada tražim izlaznu strategiju. Prvih godina kada sam se bavio selekcijom na mnogobrojnim festivalima koje sam posećivao bio sam u stanju da za jedan dan odgledam i do deset filmova, a danas, nažalost, sve je manje vremena za uživanje u odličnom filmu, a sve više radnih sastanaka.

Na osnovu čega se vrši selekcija filmova koji će biti predstavljeni na festivalu?
- Program festivala je uvek rezultat timskog rada profesionalne ekipe filmskih režisera i stvaralaca, tako da konačna odluka uvek proizilazi iz saglasnosti svih nas. Ja biram filmove na osnovu nekih svojih kriterijuma koje nazivam „stepenice“. Prva stepenica je kada me film navede na razmišljanje i sebi kažem – ’’u redu, to je dobar film’’. Druga stepenica je kada me emotivno pokrene, i tada pomislim – ’’ovo je super’’, a treća stepenica je ona odlučujuća kada film počne da mi pretura po utrobi i tada kazem – ’’e to je film za BELDOCS!’’

Po čemu se 6. po redu Beldocs ističe i razlikuje od svojih prethodnika, osim po programu?
- Pre svega po tome što postaje zreliji, prepoznatljiviji, pronalazi svoj put do publike. Za pozicioniranje nekog festivala potrebno je 5 do 10 godina. Svake godine na BELDOCSu dešava se napredak u organizaciji i realizaciji programa. Takodje festival je krenuo i da se širi, ove godine biće i Novi Sad Beldocs a uskoro bi trebalo da se afirmišemo i u Banja Luci, Nišu i u dva grada u Crnoj Gori. Ono što mi posebno daje samopouzdanje i potvrdjuje moj rad je što je Beldocs bio prepoznat od strane srpskih dokumentarista i što je napredovao kao sredstvo distribucije i promocije srpske dokumentaristike u regionu, a i u svetu. Prvi smo ostvarili prodor na balkanskom bioskopskom tržištu i beležimo zadovoljavajuće uspehe.

Da li se publika više interesuje za filmove srpskih autora ili inostranih?
- Srpski filmovi su predmet većeg interesovanja iako ljude više zanima da pogledaju dobar film nego ko je njegov autor. Mi smo dali priliku i manje afirmisanim autorima da pokažu svoj talenat i na taj način smo dobili profilisaniji program.

Da li postoji neki film koji će biti prikazan na festivalu a na koji ste posebno ponosni?
- U svojim zrelim godinama sada sve manje me bilo šta može učiniti ponosnim, davno već sam napustio taj pristup svom životu i stavralaštvu, ali me mnogo toga čini srećnim, nasmejanim, radosnim, tako i dobar,odličan ili spektakularan film, kao što je na primer „The act of killing“ pa se radujem da ćemo beogradskoj publici ponuditi ovaj film. Zatim tu je film o Mašini pred kpojm sve nestaje, pa brazilski film „Elena“ koji govori o odnosu dve ćerke sa majkom, dakle porodičan film jer sam uvek gledao da porodica bude u fokusu našeg interesovanja. Imamo i film o modernoj civilizaciji koja uništava samu sebe Više od meda, ... domaći Anplagd, Jugoslaviju, Dragan Wende, samo su neki od naslova, koje sam izdvojio.

Da li je tematika izabranih filmova interesantna i mladjoj i starijoj generaciji?
- Bez sumnje filmovi su interesantni svim uzrastima, mada je naša ciljna grupa više mladja generacija - srednjoškolci, studenti – ujedno svi oni s kojima komunicira naš ovogodišnji slogan.

Dobijate li neku pomoć od države za realizaciju manifestacije?
- Festival ne bi bio moguć bez podrške i finansijske pomoći Fondacije za otvoreno društvo Srbija, na čemu smo jako zahvalni.